SJAJNE VESTI IZ ITALIJE I ŠPANIJE

Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija, nakon Božićnih i Novogodišnjih praznika, nastavlja sa radom.
 
U prethodnom periodu, za relativno kratko vreme od osnivanja, mnogo toga je urađeno.
 
Najveći uspeh je upoznavanje šireg kruga ljudi, prvenstveno korisnika kredita, ali što je još važnije stručne javnosti sa razlozima zbog kojih sporni krediti ne mogu kao takvi opstati na pravnoj snazi, koje je izvršeno putem medija, održanih tibina, aktivnog učešća na stručnim skupovima i tako redom.

Kao što znate, najveći problem ovoj temi je neznanje i neravnopravnost.
 
U svakom sporu gde je druga strana banka, nema ravnopravnosti. Poverenje u banke je zadatak koji država kroz centralnu banku sprovodi, te je dokazivanje da je bilo propusta u radu banaka ili još drastičnije da su banke postupale ne samo neprofesionalno i neetično, već i nezakonito, vrlo teška borba.
 
Nakon svih ovih godina, postalo je jasno da se radilo o vrlo planiranoj, cljanoj akciji banaka da plasiraju kredite koji su indeksiranu u valuti švajcarskog franka, računajući na dodatan profit, usled izvesnog i najavljenog jačanja valute švajcarskog franka, na koji su upozoravali MMF, Švajcarska centralna banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Austijska centralna banka i tako redom.
 
Pravo  korisnika kredita da bude informisan (da zna karakteristike i cenu usluge) kao i zakonom garantovano pravo da njegovi ekonomski interesi budu zaštićeni je ignorisano. I tako će ostati, sve dok banke imaju račun da tako posluju. Za sada ga itekako imaju; nezakonitost se isplatila. Jako je mali broj ljudi koji se odlučuju da se susprostave takvom ponašanju.
 
Trenutno najveću  podršku u ovoj borbi pruža praksa u okruženju.
 
Prva zemlja koja je proglasila kredite indeksirane u stranoj valuti nelegalnim je Irska, odlukom Vrhovnog suda Irske, tokom 2010.godine, sa obrazloženjem da isti unose nesigurnost u finansijski sistem.

U Austriji je Vrhovni sud u aprilu 2013.godine doneo presudu da ako klijent nije dobro informisan o rizicima – valutna klauzula je ništava.  Sud je naveo da je banka korisnike kredita bacila na špekulativno finansijsko tržište bez njihove želje i znanja i protivno njihovim interesima. Austrija je 2006. godine naložila bankama da pismeno upoznaju klijente sa valutnim rizikom, gde je indeksiran kredit nazvan “posebnim oblikom monetarne špekulacije”. Tokom 2008. godine, Austrija je zabranila kredite u švajcarskim francima fizičkim licima koja ne primaju prihode u toj valuti.
 
Mađarska je prva zemlja gde je problem CHF indeksiranih kredita rešeno konverzijom u domaću valutu. Zakon je usvojen nakon odluke Vrhovnog suda  koji je zauzeo stav da su prakse banaka kada je reč o kreditima u stranim valutama, bile nepravedne. Mađarska je konverziju sprovela sa kamatom koja se određuje na osnovu fiksne marže u iznosu 1 % kojoj se dodaje vrednost promjenjivog parametra BUBOR-a koji danas takođe iznosi oko 1 %, a to znači da su u ovome trenutku kamatne stope u konvertovanim mađarskim kreditima u forintama „ogromnih“ 2%. Bankama je Zakonom naloženo da u roku od 90 dana svakom korisniku kredita u švajcarskim francima vrate novac koji je, prema proceni mađarskih vlasti, zarađen na razlikama u kursu i povećanim kamatnim stopama nakon što je vrednost švajcarskog franka ojačala u proteklim godinama krize.

U Hrvatskoj je tokom 2013. godine doneta presuda po kolektivnoj tužbi kojom je valutna klauzula u švajcarskom franku ukinuta kao nepravična i nepoštena. Tom presudom naloženo je bankama da u roku od 60 dana sklope sa korisnicima kredita aneks ugovora tako da glavnica bude izražena u domačoj valuti – kunama, po kursu na dan ugovora, sa kamatom koja je fiksna, početna. Presuda je kasnije u tom delu ukinuta, jer su Viši Trgovački sud i Vrhovni sud stali na stanovište da je valutna kaluzula bila jasna. Međutim, krajem 2016.godine, Ustavni sud je vratio ispitivanje poštenosti valutne kaluzule Vrhovnom sudu. Kao privremena rešenja, Hrvatska je odmah nakon značajnog međuvalutnog poremećaja u valutama evro i švajcarski franak tokom januara 2015.godine, donela odluku o zamrzavanju kursa, a potom i Zakon o konverziji.

Crna Gora konverziju je izvršila 2015. godine po kursu na dan realizacije kredita. Zakonom  u Crnoj Gori obuhvaćeni su i svi raskinuti ugovori, kao i svi ugovori koji su ustupljeni i nalaze se u prinudnoj naplati; rok za reprogram je bio 45 dana, a kazne propisane u iznosima od 20.000 do 40.000 evra za pojedinačne prekršaje nesprovođenja zakona, kao i ukoliko se ne obustave sve radnje koje se odnose na prinudno izvršenje radi namirenja potraživanje.

Parlament u Rumuniji je u oktobru 2016.godine prihvatio Zakon o konverziji kredita sa  valutnom klauzulom CHF u kredite bez valutne klauzule – u domaću valutu  - lej, po kursu na dan uzimanja kredita. Predlogu zakona prethodile su brojne presude u kojima je sud nalagao da se plaćanje vrši po kursu na dan uzimanja kredita, dakle, stavljanjem valutne klauzule van snage.

Grčki sudovi su u poslednje dve godine priznali da su uslovi iz ugovora o kreditiranju, koji ustvari dovode do toga da klijent ispašta zbog fluktuacije evra i švajcarskog franka, u potunosti ništavni. Obrazloženje za to se nalazi u članu 2. grčkog Zakona o Potrošačima 2251/1994; ovaj zakon je deo evropske regulative 93/13 koja je objavljena 5.4.1993. godine, a članom 3. predviđeno je da “Uslov iz ugovora koji nije bio deo pregovora između strana mora da se proglasi ništavim u slučaju kada taj uslov prouzrokuje ozbiljni nesklad u pogledu prava i obaveza između strana". Odluke 35/2015 suda na Rodosu, 373/2015 prvostepenog suda na Rodosu, kao i 248/2015 istog suda, iznose mišljenje da klijent treba da nastavi da otplaćuje svoj kredit po deviznom kursu koji je prvobitno uzet u obzir, a ne po deviznom kursu koji je naknadno menjan na štetu prava klijenata.

Prvostepeni sud u Atini je 24. maja 2016. godine, doneo presudu pod brojem 334/2016 koja se odnosi na postupak pokrenut od strane Instituta za zaštitu potrošača – Grčke federacije potrošača, Unije potrošača – Instituta potrošača sa Krita i Udruženja korisnika kredita u švajcarskim francima protiv banke “ΕFG Eurobank Ergasias SA”. Na osnovu dispozitiva prethodno pomenute presude, operativnom delu Eurobanke zabranjuje se da u budućnosti u ugovorima o kreditu u švajcarskim francima koristi bilo koji ugovorni uslov koji ima za cilj da se potrošač obaveže da plaća bilo koju ratu na osnovu kursa na dan plaćanja, kao i uslove kojima banka ima pravo da konvertuje ceo preostali dug u evre na osnovu kursa koji važi na dan raskida ugovora. Pored toga, prema ovom Sudu, Eurobanka treba da se usprotivi svakom plaćanju, delimično ili u celosti, koje je zasnovano na kursu na dan plaćanja i treba da prihvati plaćanje u evrima na osnovu kursa koji je važio u vreme puštanja kredita u tečaj. Sud je naložio Eurobanci da ponovo obračuna sve kredite u stranim valutama, na mesečnom nivou i u slučaju nenamirenih potraživanja po kreditu, u odnosu na kurs koji je važio na dan isplate i predvideo novčanu kaznu od 3000 evra Eurobanci za svako kršenje pomenute odluke. Grčki sud je svojom odlukom zaključio da određeni uslovi kredita u švajcarskim francima ne ispunjavaju zahteve transparentnosti; Obrazloženje ovde odluke je da potrošači nisu dobili odgovarajuće informacije u vezi sa valutnim rizikom i ekonomskim posledicama tih uslova, kao i njihovu vezu sa ugovornim obavezama i uslovima, potrošači ne mogu na jasan i razumljiv način da predvide eventualne ekonomske posledice koje na osnovu toga proizilaze, a posebno ne značajne ekonomske posledice ukupnih troškova kredita koje ostaju nedefinisane i potencijalno mogu da se uvećaju ne samo na nivou mesečne rate već i u slučaju nenamirenih potraživanja po kreditu.

Grčki sud je svojom odlukom po prvi put naveo da je nepravičnost određenih uslova kredita povezana sa rizicima zbog kojih se mogu  svrstati u rizične investicije, čime je prihvaćen stav o investicionoj prirodi kredita u stranim valutama.

Vrhovni sud Španije je u presudi 323/2015 koja je doneta 30.06.2015.godine, potvdrio  odluku Apelacionog suda Španije broj 2780/13 kojom je valutna klauzula proglašena nevažećom; odlukom je utvrdio ništavost valutne kaluzule u stranoj valuti, navodeći da se radi o kreditima sa finansijskim derivatima. Od 2015.godine, nakon ove presude, sudovi su počeli da masovno preduđuju u korist korisnika kredita, stavljajući valutnu klauzulu van snage. 

Sud u Italiji je najnovijom presudom  od 27.decembra 2016. godine takođe utvdio ništavost valutne klauzule u švajcarskom franku.

Imajuću u vidu da u Srbiji još uvek nema sudskih presuda u kojima je prepozanta nepoštena i obmanjujuća praksa banaka koje su ovaj kredit reklamirale kao povoljan, a da tom prilkom nisu korisnike kredita upoznali niti sa jednim rizikom takvog pravnog posla, što je imalo za posledicu da su korinici kredita doneli ekonomsku odluku koju sigurno ne bi doneli da su znali o kako rizičnom pravnom poslu se radi, što sve za posledicu ima izuzetno veliku nesrazmera uzajamnih davanja na štetu korisika kredita, Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija ima nameru da neke od ovih odluka prevede na naš jezik, kako bi ih učinio dostupnim široj javnosti.

Za početak su to odluke sudova u Španiji i Italiji, zajedno sa podacima koje je organizacija ASUFIN iznela u javnost, a tiče se dokaza da su banke vrlo dobro znale zbog čega plasiraju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Posebno ističemo da su se sve odluke u gore pomenutim zemljama oslanjale upravo na povrede prava korisnika kredita da budu informisani, te je dodatno u odluci Vrhovnog suda Španije istaknuto da su ovo krediti koji sadrže u sebi valutne derivate, zbog čega je plasiranje istih moglo biti samo u skladu sa propisima koji se odnose na ponašanje učesnika na tržitu hartija od vrednosti.

Do donošenja prvih presuda u Srbiji, imajući u vidu da su u Srbiji ovi krediti na isti način plasirani, sa istim povredanma prava potrošača i da sve odluke imaju svoj osnov u Direktivi  93/13/EEZ o nepoštenim odredbama u potrošačkim kreditima, koju su na osnovu odredbe člana 78 Sporazuma o stabilizciji i pridruživanjui domaći sudovi dužni da primenjuju (iako se nepoštenost i time ništavost može utvrditi i na osnovu domaćih zakona),  smatramo značajnim da imamo za početak i poneku presudu prevedenu iz regiona.

Tekstovi će biti predeveni  ako sakupimo dovoljno novčanih sredstava.

Kada nas ima ovoliko, to ne bi trebao da bude problem. Predeveni tekstovi biće dostupni svima na veb strani udruženja, radi upoznavanja javnosti, a i korišćenja u sudskim postupcima.

Naravno, ukoliko je neko od vas koji čitate ove redove sudski tumač za španski, italijanski ili engleski jezik i u prilici je da da svoj doprinos kroz volonterski rad, kakav je uostalom i rad svih nas koji se trudimo da što pre rešimo ovaj problem, molimo da nam se javi radi prevoda.