|
Udruženje CHF Srbija pravi bazu podataka kako bi se svi krivci za nastalu situaciju našli pred licem pravde.
Već su podnete krivične prijave protiv mnogih lica i nisu odbačene, nego ih tužilaštvo i dalje procesuira tj. obrađuje. Uz prijave, tužilaštvu su predati ozbiljni dokazi, te je neophodno da se sa tom praksom nastavi. Stoga, pozivamo građane da učestvuju u prikupljanju dokaza, otkrivanju identiteta tj. imenovanju svih osumnjičenih aktera koji učestvuju u protivzakonitoj pljački građana zaduženih nepostojećim CHF kreditima. Potrebni su podaci o svim bivšim i sadašnjim članovima upravnih i izvršnih odbora banaka koje su plasirale "CHF proizvode", zatim podaaci o direktorima Sektora za stanovništvo i direktorima Sektora za lažne kreditne analize, koji su organizovali ovu prevaru i koji i dalje na prevari istrajavaju. Takođe, podaci o licima koja su u NBS-u imala obavezu da vrše nadzor nad radom banaka (od najodgovornijeg guvernera, preko odgovornih lica za nadzor nad radom banka), zatim lica koja su organizovala NKOSK prevaru, i naravno lica koja su tada u svojstvu državnih službenika - članova vlade i ministarstava pomogla da se ova prevara izvrši. Takođe, svako ko može da svedoči o tome kako je prevaren ili ima dodatne dokaze, pozvan je da učestvuje u ovoj velikoj akciji. Posebno se pozivaju bivši zaposleni u bankama koji više ne zavise od plate u banci i slobodni su da o prevari svedoče. Bitne su sve informacije i podaci od 2007. pa nadalje, uključujući adrese stanovanja, lične navike, kretanje i sl, jer ono što za sada kvalitetno i pravedno ne radi tužilaštvo, radićemo mi građani jer nam ništa drugo nije ni ostalo, a sigurni smo da će takve strukture uz angažman i insistiranje svih nas biti privedene pravdi pre ili kasnije, jer se ovo delo nije završilo, naprotiv i dalje traje. Ukoliko možete, navedite pored njihovog identiteta i šta su učinili, približno vreme događaja i sve za šta smatrate da je od bilo kakvog značaja, a pogotovo ako su njihove odluke prouzrokovale neku štetu. Sve podatke možete poslati elektronski na adresu chfsrbija@gmail.com ili na zvaničnu adresu - Udruženje za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija, Cara Lazara 5-7, Beograd. Naša dosadašnja baza je bila skoncentrisana samo na par banaka, ali sada hoćemo da prijavom obuhvatimo sve banke i sva odgovorna lica koja su plasirala ove kredite uključujući odgovorna lica iz NBS-a i NKOSK-a, kao i svih ministara u Vladi. Zajedno i organizovano, ne razmišljajući o posledicama, uništili su egzistenciju velikog broja građana, ozbiljno narušili zdravlje, urušili veliki broj porodica i naneli velike materijalne i nematerijalne štete, i to za dela za koja ni sada ne iskazuju trunku kajanja.. . Molimo Vas da podatke i obaveštenja pošaljete najkasnije do 15. marta 2017. godine.
2 Comments
Dana 11. februara 2017. godine ispred Vlade Republike Srbije, ul. Nemanjina 11 u 12 časova održaće se protest vojnog i policijskog sindikata. Mnogi pripadnici vojske i policije imaju kredite, a posebno kredite koji su indeksirani u valuti švajcarskog franka. Pozivamo sve koji mogu da dođu i da svojim prisustvom daju podršku ovim sindikatima, a Centar za zastitu korisnika finansijskih usluga CHF Srbija će osim moralne podrške, u najkraćem roku nastojati da uspostavi saradnju sa ovim sindikatima u vidu pravno ekonomske pomoći i zajedničkih zahteva radi očuvanja egzistencije korisnika kredita, sve do konačnog rešenja ovog problema. Kako smo već dugo vremena iscrpljivani, ove godine moramo učiniti sve da se naš glas što dalje i što jače čuje, a što pre svega porazumeva i početak javnih protesta i omasovljenja tužbi protiv banaka. Kontakti koordinatora po gradovima za organizaciju prevoza: 1. Dejan Inić, član UO koordinator za PU Kragujevac, 060/0282-751 2. Zoran Andrtiević, član UO, koordinator za PU Kragujevac, 060/5282-759 3. Dragan Stanimirović, član UO, koordinator za PU Šabac 060/0282-754 4. Miodrag Antonić, član UO koordinator za PU Šabac, 060/5282-753 5. Slađana Lukić Papuča, član UO, koordinator za Šabac. 060/0282-758 6. Srđan Šorga, član UO, koordinator za PU Sombor, PU Subotica, PU Novi Sad,060/0282744 7. Đorde Jovanić, član UO, koordinator Apatin. 060/0282-757 8. Mladen Draškić, član UO, koordinator za PU Valjevo. 064/154-2932 9. Dragan Palačinković, član UO, koordinator PU Novi Sad, 060/5225-493 10. Dejan Blagojević, član UO, koordinator za Zaječar i PU Bor, 060/0203-486 11. Goran Đorđević, član UO, koordinator za PU Požarevac, 060/5282-701 12. Danijel Morariju, član UO, koordinator za PU Pančevo, 060/0282-795 13. Zoran Pađen, član UO. koordinator za PU Kikinda, 060/0282-791 14. Đoko Nikolit, član UO, koordinator za PU Sremska Mitrovica, 062/0282-776 15. Milan Spasić, član UO, koordinator za PU Kragujevac, 064/148-0238 16. Milan Drakulić, član UO, koordinator za PU Jagodina, 060/8656-176 17. Goran Ribar, član UO, koordinator za graničnu policiiu, 060/0225-492 18. Dragan Mladenović UO, koordinator za OŽ Niš 061/880 -1071 19. Dejan Petrović, član UO, koordinator za SJ Niš, 061/8804034 20. Predrag Jevtić, koordinator za Sombor I Apatin, 066/271112 21. Saša Rakin, koordinator za Novi Sad, 066/271110 22. Tolmač, koordinator za Zrenjanin I Pančevo, 066/281153 23. Aca Stošić, koordinator za Niš, Vranje, Leskovac, 066/ 271189 24. Ivan Veković, koordinator za Prokuplje I Kuršumliju, / 066/281133 25. Nenad Jevtić, koordinator za Kraljevo, Čačak, Kragujevac, Vrnjačku banjo, Novi Pazar,Rašku, 066/271135 26. Dragan Pantović, koordinator za Užice I Požegu, 066/271124 Izvor: RTS Radio Beograd 2 – Emisija “ Rečeno I prećutano”
Autor: Dijana Ivanović Prošle nedelje dve strane banke prešle su u ruke srpskih biznismena. Vlasnik kompanije MK komerc Miodrag Kostić saopštio je da je ugovorio kupovinu 100 odsto kapitala grčke Alfa banke, inače Kostić je ranije kupio AIK banku, a druga banka koja je iz inostranog vlasništva prešla u srpsko je Findomestik Beograd banka. Povlačenje evropskih banaka iz Jugoistočne Evrope pa tako i iz Srbije bilo je očekivano, kažu ekonomisti, i naglašavaju da će se takav trend nastaviti. Zašto strani investitori prodaju banke u Srbiji, a kupuju ih domaći biznismeni, šta je sporno u tome što strane banke izvlače profit van Srbije, da li je i zašto važno koja će banka naslediti prethodnu banku, kakve su posledice po klijente pravna i fizička lica u Srbiji što banke svoje nekretnine mogu da prodaju jednom kupcu a portfolio drugom, da li će biti manje kredita, pored ostalog, pitamo profesora Mlađena Kovačevića, člana Ekonomske akademije nauka, i advokata Vojina Biljića, specijalistu za evropsko pravo. Klikom na link, možete preslušati emisiju Preuzeto sa internet stranice: (https://asufin.com/2016/01/hipotecas-multidivisa-familia-carry-traders/), od 27/01/2016, u original objavljeno 27/01/2015 na sajtu Help My Cash
(https://www.helpmycash.com/blog/las-hipotecas-multidivisa-o-de-como-los-bancos-convirtieron-a-miles-de- familias-en-carry-traders/) Autor teksta: Patricija Suares, PREDSEDNICA ASUFIN-a, španskog udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga Prvi put sam se srela sa korisnikom kredita sa deviznom klauzulom 2 krajem 2011. godine (https://www.helpmycash.com/hipotecas/hipoteca-multidivisa/). Korisnik kredita dolazi iz Asturije, radnik starosti od 50 godina koji je završio obavezno osmogodišnje školovanje zbog loše porodične ekonomske situacije ”kao jedan od šestoro braće, moji roditelji nisu bili u stanju da me školuju i nisu mogli da urade ništa po tom pitanju” koji uprkos tome nikada nije prestao da uredno otplaćuje svoj dug prema banci. Ovaj radnik nije, dok je objašnjavao svoj slučaj, mogao da zadrži suze, što zbog besa što iz očaja. Stalno je ponavljao kako je moguće da, uprkos tome što uredno plaća sve svoje obaveze svakog meseca, bez ikakvog zakašnjenja, njegove rate kredita postaju veći i da ukupni dug banci raste i na 50% više od onoga što mu je banka odobrila i kako je došao u situaciju da može da izgubi kuću koja je predmet hipotekarnog kredita. Ovaj korisnik kredita, kao i mnogi drugi korisnici kredita sa kojima sam razgovarala tokom poslednjih godina, pitali su se: Kako je moguće da mi se dogodi nešto poput ovoga? U ASUFIN-u, španskom udruženju korisnika finansijskih usluga kojim presedavam od 2009. godine, smo navikli da razgovaramo sa korisnicima kredita koji su imali primedbe na nesavesnost i nepoštenost banaka, ali nijedan bankarski prozvod nije prouzrokovao takve posledice na fizičko i psihičko zdravlje i porodične odnose kao što je to uradio kredit sa deviznom klauzulom.Uticaj ovog bankarskog proizvoda na zdravlje korisnika se izučava na naučnoj bazi zahvaljujući fondaciji Finsalud(http://finsalud.com/) čiji sam jedan od sponzora. Šta se dogodilo? Kako je ”egzotični” prozvod kao što je hipotekarni kredit sa deviznom klauzulom postao jedan od najtoksičnijih bankarskih proizvoda? Pročitajte kompletan tekst klikom na link i klikom na fajl ASUFIN krediti |
CHF SRBIJAArchives
January 2019
Categories |
RSS Feed