|
Izvor: Radio Serbona, emisija BUKVALNO Autor i voditelj: Jasmina Bukva Tema: Nezakonite radnje i protivnarodne delatnosti Gosti: Saša Dević i Aleksandra Rakonjac, članovi CHF Srbija
0 Comments
Dvaanaesta urgencija - Zahtev institucijama za hitnim sastankom i urgencija za odgovore 23.04.20184/23/2018 Poštovani, Sa velikim razočarenjem konstatujemo da još uvek nismo dobili kompletne odgovore na pitanja koja smo jasno postavili Narodnoj banci Srbije – Sektoru za kontrolu banaka u maju 2017.godine, a za koje smo vršili urgencije, od kojih poslednju 16.04.2018.godine. Smatramo krajnje neprimerenim odugovlačenje sa odgovorima na postavljena pitanja, od kojih je prvo – da li je obaveza informisanja građana o rizicima kredita indeksiranih u valuti švajcarskog franka bila obaveza guvernera ili banaka, a obzirom da su to sve pitanja iz Vaše nadležnosti i da ovaj problem odavno nije problem samo korisnika kredita. Ovom prilikom, u prilogu dostavljamo kopiju poslednjeg dopisa i tražimo da konačno odgovorite na pitanja koja smo od Vas kao centralne banke i kontrolora tražili i insistiramo da to bude u kratkom roku, najkasnije do 29 januara 2018.godine. Dalje, ponavljamo zahtev za hitnim sastankom, a koji smo tražili još u martu 2017.godine i do koga nije došlo. Za sastav posebne komisije predlažemo predstavnike Vlade, Ministarstva trgovine, Ministarstva finansija, Nacionalne korporacije i predstavnike centralne banke – Sektora za nadzor nad radom banaka i Sektora za devizne poslove, imajući u vidu njihove nadležnosti, a posebno imajući u vidu interese Republike Srbije. Molimo da nas o mestu i vremenu predloženog sastanka obavestite pismenim putem, kao i da isti bude održan najkasnije u prvoj polovini februara meseca 2018.godine. U suprotnom, smatraćemo da ste odbili svaki zahtev da aktivno učestvujete u rešavanju ovoga problema, koji više nije problem samo korisnika kredita, već i čitavog bankarskog sektora, a takođe i problem svakog građanina Republike Srbije, te ćemo u skladu sa tim aspektom preduzeti dalje korake. S'poštovanjem, Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga 
Izvor: TV RTS 1, Dnevnik 2, 21.04.2018. Sud koji je svojom odlukom pokrenuo povraćaj novca roditeljima za nezakonito višu cenu vrtića, uskoro bi mogao istu praksu da uvede i u naplatu kredita. Proteklih meseci, Apelacioni sud u Beogradu doneo je nekoliko presuda protiv banaka zbog nezakonite naplate troškova obrade kredita. To je ohrabrilo klijente sa stambenim i kreditima večić iznosa da pokrenu hiljade tužbi. Cilj je da povrate i po nekoliko hiljada evra koliko su im naplaćivale banke po tom osnovu. Pojedinačne odluke koje su donete, uskoro bi mogle postati pravilo, ako isti stav zauzme i Vrhovni kasacioni sud. Banke bi uskoro mogle više da liče na isturena odeljenja sudova nego na kreditne institiucije. I to zbog toga što klijenti sve više u banke dolaze zbog prikupljanja dokumentacije za tužbe nego za kredite. Saša Dević mesecima se tuži sa bankom po više osnova. Jedan od njih je i naplata troškova obrade kredita za stan. "Taj trošak ne postoji u predugovornoj fazi u zaključku predugovora sa bankom i banka taj deo ugovora odbija da mi dostavi i tvrdi da ga ne poseduje, a po zakonu nisu mogli da mi odobre kredit bez tog dokumenta. Ja očekujem pravdu. Sudim se sa bankom. Imao sam tri ročišta i očekujemo da sud presudi po pravdi", ističe Saša Dević. U Udruženju banaka su jasni i ne žele više da ponavljaju stav - Zakon o obligacinim odnosima, prema kojem se donose odluke, donet je pre više od 40 godina, a u to vreme nije predviđao deviznu klauzulu ili troškove obrade kredita. Takođe, ako se nastave presude klijenata protiv banaka po tom osnovu, tužiće naše sudove, odnosno državu, međunarodnim sudovima. "Znam da je sudska praksa različita, međutim smatram da su troškovi obrade kredita isto što i troškovi zakupa kao što su troškovi poslovnih ručkova itd. Tako da je to jedan nezavistan trošak a sve ono što korisnik kredita treba da plati je samo i isključivo kamata", navodi Jelena Pavlović, advokat Udruženja klijenata "Švajcarac". Apelacioni sud 1. decembra zauzeo je stav kroz prvu presudu u korist klijenta, a protiv banke koja je naplaćivala obradu kredita. Takav stav očekuju i od Vrhovnog kasacionog suda. "Tu je naime zauzet stav da samo ugovaranje naplate obrade troškove kredita nije ništavno. Međutim u slučaju eventualnog spora banka bi bila obavezna da stvarno dokaže da je stvarno imala troškove obrade kredita. Dakle u ovoj konkretnoj odluci u kojoj je Apelacioni sud izdao saopštenje banka nije uspela da dokaže u samom toku postupka da je imala stvarne troškove zbog čega je tužbeni zahtev usvojen", kaže Mirjana Piljić iz Apelacionog suda. Ovo nisu jedine tužbe koje klijenti spremaju, jer se priprema lavina sporvoa klijenata za kredite u švajcarcima. Srbija je poslednja od 14 zemalja gde ovo pitanje nije na neki način pokrenuto. Očekuje se rešenje u kojem se neće ići na raskid ugovora, već na proglašenje ništavosti. Krediti bi se konvertovali u dinarske, čime bi se izbegla obostrana naplata zateznih kamata i međunarodna arbitraža. Banke oslobođene tužbi i obaveza ponovo bi pokrenule kreditnu aktivnost kao što se desilo u Hrvatskoj ili Irskoj. Jedanaesta urgencija - Zahtev institucijama za hitnim sastankom i urgencija za odgovore 16.04.20184/22/2018 Poštovani, Sa velikim razočarenjem konstatujemo da još uvek nismo dobili kompletne odgovore na pitanja koja smo jasno postavili Narodnoj banci Srbije – Sektoru za kontrolu banaka u maju 2017.godine, a za koje smo vršili urgencije, od kojih poslednju 09.04.2018.godine. Smatramo krajnje neprimerenim odugovlačenje sa odgovorima na postavljena pitanja, od kojih je prvo – da li je obaveza informisanja građana o rizicima kredita indeksiranih u valuti švajcarskog franka bila obaveza guvernera ili banaka, a obzirom da su to sve pitanja iz Vaše nadležnosti i da ovaj problem odavno nije problem samo korisnika kredita. Ovom prilikom, u prilogu dostavljamo kopiju poslednjeg dopisa i tražimo da konačno odgovorite na pitanja koja smo od Vas kao centralne banke i kontrolora tražili i insistiramo da to bude u kratkom roku, najkasnije do 29 januara 2018.godine. Dalje, ponavljamo zahtev za hitnim sastankom, a koji smo tražili još u martu 2017.godine i do koga nije došlo. Za sastav posebne komisije predlažemo predstavnike Vlade, Ministarstva trgovine, Ministarstva finansija, Nacionalne korporacije i predstavnike centralne banke – Sektora za nadzor nad radom banaka i Sektora za devizne poslove, imajući u vidu njihove nadležnosti, a posebno imajući u vidu interese Republike Srbije. Molimo da nas o mestu i vremenu predloženog sastanka obavestite pismenim putem, kao i da isti bude održan najkasnije u prvoj polovini februara meseca 2018.godine. U suprotnom, smatraćemo da ste odbili svaki zahtev da aktivno učestvujete u rešavanju ovoga problema, koji više nije problem samo korisnika kredita, već i čitavog bankarskog sektora, a takođe i problem svakog građanina Republike Srbije, te ćemo u skladu sa tim aspektom preduzeti dalje korake. S'poštovanjem, Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga
|
|||||
RSS Feed