GRČKA: KLAUZULE O INDEKSACIJI U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA SU NIŠTAVE

​Presuda Apelacionog suda u Piraeusu, br. 791/2017, od 29.12.2017.godine - Sud potvrđuje sve navode iz prvostepene presude i dodatno ističe da krediti indeksirani u švajcarskim francima nisu obični krediti, već složeni finansijski proizvod sa izuzetno velikim rizicima, o kojima banke nisu informisale potrošače prilikom ugovaranja kredita.

Dana 24. maja 2016.godine sud u Atini je doneo presudu 334/2016 u sporu po kolektivnoj tužbi koju su pokrenule potrošačke organizacije u Grčkoj zajedno sa Udruženjem korisnika kredita indeksiranih u CHF (Grčka organizacija potrošača, Udruženje potrošača sa Krita i Udruženje korisnika CHF indeksiranih kredita) protiv EFG Eurobank Ergasias SA, kojom je sud zabranio Eurobanci da koristi bilo koju odredbu ugovora o kreditu koja ima za posledicu obavezu potrošača da plaća anuitet u protivvrednosti švajcarskog franka po kursu na dan plaćanja, kao i da  koristi ugovorne odredbe kojima je banka bila ovlašćena da konvertuje glavnicu kredita u evre po kursu švajcarskog franka na dan raskida ugovora. Sud je zabranio Eurobanci da se pozove ili da koristi bilo koju odredbu ugovora koja za rezultat ima da korisnik kredita priznaje svoj dug obračunat u švajcarskim francima kao tačan i legitiman.

Sud je naložio Eurobanci da ne može prigovoriti na bilo koje plaćanje koje je izvršeno po kursu na dan davanja kredita, odnosno da mora prihvatiti kao tačna sva plaćanja po inicijalnom kursu.

Sud je zabranio Eurobanci da raskine bilo koji ugovor u kome se plaćanje vrši po kursu švajcarskog franka na dan davanja kredita, kao i da u slučaju raskida ne sme konverovati ostatak glavnice u evre po kursu švajcarskog franka na dan raskida.

Konačno, sud je naložio Eurobanci da izvrši preračunavanje svih CHF indeksiranih kredita – i to kako anuiteta, tako i glavnice, na osnovu kursa na dan davanja kredita i zapretio Eurobanci kaznom od 3.000,00 evra za svako pojedničano kršenje predmetne sudske odluke.

Ukratko, sud u Atini je takvom odlukom u celosti stavio indeksaciju u švajcarskom franku van snage, i to ne samo za ubuduće, već od početka ugovora, sa anuliranjem svih posledica indeksacije.

Sud je ovakvu odluku doneo na bazi Zakona 2251/1994 (koji zakon je u celosti implementirao Direktivu EEZ 93/13 o nepoštenim ugovornim odredbana) nalazeći da ugovorne odredbe i uslovi u CHF indeksiranim kreditima ne ispunjavaju zahtev transparentnosti, odnosno da iako odredbe mogu biti gramatički tačne, da potrošači nisu dobili adekvatne i potpune informacije u vezi ozbiljnog valutnog rizika, kao i da nisu mogli da predvide, na bazi jasnog i merljivog kriterijuma, ekonomske posledice koje mogu nastati, a posebno da nisu mogli da shvate i predvide ukupan trošak kreditiranja koji je nedefinisan i koji može biti uvećan ne samo u anuitetu, već i u glavnici.

Nedostatak transparetnosti, po grčkom sudu, nije prevaziđen ni ponudom za hedžovanje rizika (fiksiranje budućih plaćanja po unapred ugovorenom kursu) koja je data sa indeksiranim kreditom, jer potrošaču niko nije objasnio na jasan i razumljiv način kako deluje mehanizam indeksacije i koje mogu biti posledice i to ne samo na anuitet, već prvenstveno na glavnicu kredita. Na kraju, sud je istako da nepoštenost ugovornih odredbi o indeksaciji proizilazi i iz toga što su rizici ovih kredita izjednačeni sa  investicionim rizicima, čime je po prvi put grčki sud ukazao na investicionu prirodu ovih kredita.

Dana 29.12.2017.godine, doneta je Presuda Apelacionog suda u Piraeusu, br. 791/2017, kojom je sud  potvdio sve navode iz prvostepene presude i dodatno istakao da krediti indeksirani u švajcarskim francima nisu obični krediti, već da se radi o složenom finansijskom proizvodu sa izuzetno velikim rizicima, o kojima banke nisu informisale potrošače prilikom ugovaranja kredita.

Apelacioni sud je naveo da potrošači nisu bili svesni  da su potpisivanjem ovih ugovora zapravo potpisali međuvalutni swap, zbog čega nisu ni mogli da shvate rizik kome se izlažu.

Sud je utvrdio:

- da ugovorne odredbe nisu bile transparetne, jer nije tačno i razumljivo objašnjen mehanizam uticaja drugih događaja na promenu kursa, na osnovu čega bi potrošač mogao znati i shvatiti kakve ekonomske posledice na njega ugovorena valuta proizvodi u budućnosti; sud je posebno imao u vidu legitimno očekivanje potrošača da će se plaćanjem ugovorenih anuiteta njegov dug smanjivati, a ne rasti;

- da su krediti indeksirani u švajcarskom franku neposredno povezani sa deviznim tržištem (a kretanja na deviznom tržištu zavise od raznih socijalno–političkih uslova, inflacije, platnog bilansa, delovanja državne uprave ili centralne banke i tako redom), o čemu su potrošači takođe morali da budu obavešteni;

- da potrošačima nije bilo saopštena činjenica da je početkom 2007.godine, postojala depresijacija valutnog rizika evra od 30 %, a što o čemu je banke informisao MMF iste godine;

- da je banka morala da pruži informacije kako će tačno delovati na preostali dug velika depresijacija evra i istovremeno povećanje kamatnih stopa;

 - da je o takvom konkretnom proizvodu, koji nije obični hipotekarni kredit, nego je složeni finansijski proizvod, banka morala informisati potrošače putem posebnih savetnika s posebnim kvalifikacijama za takav posao;

- da banka nije ponudila potrošačima mogućnost zaštite od rizika promene kursa, dok je sebe od takvih rizika potpuno zaštitila;

 - da je banka znala da potrošači nisu imali izvore prihoda  u švajcarskom franku, te da nisu špekulisali kod ugovaranja kredita kao ulagači, nego su taj kredit uzeli isključivo zbog ponuđene niže kamatne stope;

 - na kraju, da banka znala da će doći do velike depresijacije evra i posledično do promene kreditne sposobnosti dužnika potrošača, i to iznad njihovih mogućnosti.

Sa velikim nestrpljenjem očekujemo da će se tokom 2018.godine i u Srbiji doneti prve presude u kojima će se utvrditi nepoštenost odredbi o indeksaciji kredita u švajcarskom franku, a posebno će nam zadovoljstvo biti ako se neko od sudija osmeli da ih proglasi i nezakonitim, jer u Srbiji, ponavljamo, indeksirani krediti nikada nisu bili zakonom dozvoljeni. U Srbiji korisnik kredita, po Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978.godine, ima samo dve obaveze – da vrati primljeni novac i plati ugovorenu kamatu.

UPRAVNI ODBOR CHF SRBIJE