Izveštaj sa savetovanja pravnika "Kopaonička škola Prirodnog prava"- Kopaonik 13-17.decembar 2016.

Kao što je poznato, Srbija ostaje poslednja oaza CHF indeksiranih kredita.
 
Na savetovanju koje je održano na Kopaoniku, bio je prisutan i bivši sudija Ustavnog suda Hrvatske koji je na krajnje realan način govorio o spornim kreditima,a takođe su se na istoj liniji nalazili i gosti iz BIH-a. Svi su bili stava da korisnici kredita nisu bili informisani o rizicima i da su ugovori posledica značajnog narušavanja principa savesnosti i poštenja, koja načela predstavljaju i deo javnog poretka.
 
Posebno je snažnu podršku korisnicima kredita dao  šef pravne katedre za civilno pravo  na Pravnom fakutetu u Bihaću profesor Genz Trnavci, koji je i ad hoc sudija Evropskog suda u Strazburu, kao i akademik Vitormir Popović, bivši dekan Pravnog fakulteta u Banja Luci, koji su govorili o nepoštenosti ovih ugovora.
 
Referate iz Srbije je imao gospodin Predrag Ćatić, pravnik iz Udruženja banaka, koji je, po mišljenju naših predstavnika bio  krajnje korektan, ali je priličan značaj dao modelima Narodne banke Srbije, za koje svaki korisnik kredita zna koliko su bili neprihvatljivi.
 
Takođe, gospodin iz Vojvođanske banke, koji je imao referat na temu zaduživanja banaka u inostranstvu, jasno je objasnio da banke imaju mogućnost da se koriste derivatima, tj valutnim svapovima radi usklađenosti sa domaćom regulativom, što je značajno doprinelo tome da svi prisutni još jasnije razumeju da banke nisu ni imale realne potrebe da se zaduzuju dugoročnim kreditma u valuti švajcarskog franka. Hvala mu na pojašnjenju.
 
Gospodin Slijepčević je u svom referatu, između ostalog  naveo da je sve do predavanja na Pravnom fakultetu smatrao da za banke porast valute nije bio predvidljiv, ali da je po iznetoj analizi profesora Begovica, koji je obuhvatio period od 30 godina međuvautnog odnosa CHF /evro odnosno DEM proizašlo da je tako nešto bilo predvidljivo, radi čega je istakao da ukoliko jeste bilo predvidljivo, onda su tako nešto samo banke kao profesionalci mogli predvideti, dok se od potrošača tako nešto ne može očekivati.
 
Uvodnu reč držala je sudija Vrhovnog suda, koja naravno nije iznosila svoje pravne stavove, jer će suditi u predmetima, ali je jasno istakla da ne može ugovor biti i ništav i podložan raskidu, te da bi trebalo povesti računa o tome kako se postavljaju zahtevi za sud. Posebno je značajno da je sudija istakla se mora voditi računa ne samo o materijalnom pravu, već i o procesnom, u smislu da postoji obaveza tužilaca da dokazuju zahteve koje pred sud postavljaju. Iz njenog izlaganja se moglo zaključiti da je jedan od problema u rešavanju ovog pitanja i to sto sud nema preveliku stručnost u bankarskim poslovima, a tužioci ne obrazlažu svoje tužbene zahteve.
 
Reč u diskusiji uzeo je i godspodin Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, koji je istakao da mu nije jasno zašto se toliko priča o kreditima u valuti švajcarskog franka, pa se još i stručna javnost sada time bavi, kada to i nije neki problem kako se predstavlja, već da ima par novinara koji imaju te kredite, pa oko toga dižu veliku prašinu. Dalje je istakao da su banke 2009 godine nudile svim korisnicima kredita da pređu u evro, ali da korisnici nisu pristali jer im je bilo jeftinije da ostanu vezani za CHF (što je iznenadilo sve prisutne korisnike kredita koji te ponude nikada nisu dobili). Takođe je naveo da je Narodna banka Srbije dala ne 3, već 4 modela, a da korisnici kredita opet ni to nisu hteli da prihvate. 
 
Imajući u vidu sve navedeno CHF Srbija želi da vam skrene pažnju na sledeće:
 
1. Nemojte se zaletati na raskid ugovora; ništavi ugovori se ne raskidaju, već se dokazuje ništavost celog ugovora ili pojedinih delova, posebno nepoštenih i nepravičnih odredbi kojima su se strane "sporazumele" da se otplata vrši po planu plaćanja, koji je u deviznom znaku ( najcešće je valuta ugovorena preko odredbi o planu plaćanja, ali je svaki ugovor različit).
 
2. Budite oprezni; ne možete dva puta tužiti banku po istom pitanju; ako jednom izgubite spor, pa taman to bilo i zbog lošeg zastupanja i/ili neobrazložene tužbe, na Vas neće imati uticaja to što će drugi u sporu uspeti.
 
3. Ako ste u sporu, budite aktivni dok još nije kasno; pročitajte svoju tužbu, odgovore banke i ostale podneske, po mogućstvu konsultujte još nekog advokata;  iskoristite sve argumente i dokaze koje Vam i mi kao udruzenje činimo dostupnim, jer nemate drugu šansu.
 
Na kraju, budite svesni da je osim nesavesnog rada banaka, još teži udarac zadala sudska praksa koja je odbijala zahteve tužilaca, jer su isti bili potpuno neobrazloženi i bez bilo kakvih dokaza. 
 
Značajna pomeranja su se desila, u Srbiji su sve jači glasovi ljudi koji su shvatili da zaključenje tog ugovora nije posledica njihove pohlepe ili loše namere, već upravo suprotno.
 
Neka ti glasovi budu još jači i neka odjekuju.
Uvereni smo da će i celokupna javnost vrlo brzo shvatiti da smo samo žrtve špekulacje.