Presuda iz Hrvatske šansa i za dužnike u našoj zemlji

Izvor: Politika
Autor: Jelica Antelj
Petak, 20.09.2019. u 18:00
​
Banke u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici će, prema procenama, građanima vratiti oko dve milijarde evra, dok se kod nas taj iznos nezvanično procenjuje na oko 600 miliona evra

Presuda Vrhovnog suda Hrvatske o ništavosti valutne klauzule u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskim francima mogla bi da donese korist i svim drugim dužnicima u Evropi, pa i u Srbiji. Usklađena sa stavom Evropskog suda pravde, koji podrazumeva potpunu restituciju kredita i vraćanje preplaćenog novca s kamatama, ova presuda je potpuno nova šansa za vlasnike spornih kredita.

Za 125.000 dužnika u Hrvatskoj vrata sudova su otvorena i do 2023. godine imaju rok da podnose pojedinačne tužbe i traže obeštećenje od banaka. Prema nekim procenama, banke u Hrvatskoj bi klijentima trebalo da vrate oko dve milijarde evra, dok se u Srbiji taj iznos nezvanično procenjuje na oko 600 miliona evra.

Kako za „Politiku” kaže advokat Vojin Biljić, stručnjak za evropsko pravo, bilo je pitanje trenutka kada će se ovo desiti. Od momenta kada je Evropski sud pravde stao na stanovište da novac mora da se vrati građanima, bilo je jasno da će se problem „švajcaraca” rešiti na isti način u svim zemljama. Pa i u Srbiji.

– Smatram da će u Srbiji svi vlasnici ovih kredita dobiti pun iznos, biće im vraćeno sve što su im banke uzele, samo je pitanje trenutka. Morala je to da uradi i Mađarska po presudi Evropskog suda pravde iako je država faktički otkupila dug od banaka. Moraće i Srbija – kaže Biljić.

Na pitanje od čega to zavisi, on kaže da bi bilo dovoljno da Vrhovni sud Srbije koriguje stav koji je zauzeo po ovom pitanju.

– Dovoljno bi bilo da stane na stanovište koje je u saglasnosti s praksom Evropskog suda pravde, a to je da je posledica ništavosti restitucija kredita u punom iznosu – dodaje Biljić.

Srbija je u međuvremenu donela Zakon o konverziji koji je bio spasonosno rešenje za porodice u Srbiji koje je ovo zaduživanje dovelo u tešku materijalnu situaciju. Ono što je najvažnije, pravo na puno obeštećenje u Srbiji imali bi i oni građani koji su s bankama potpisali ugovore o konverziji kredita.

Advokat Jelena Pavlović, član udruženja CHF Srbija, kaže za naš list da se u Zakonu o konverziji nisu našle pojedine odredbe na kojima su banke insistirale, što ide u korist građana.

– Prilikom pregovaranja banke su tražile da zakon sadrži odredbu koja kaže da zaključeni ugovor o konverziji ima snagu vansudskog poravnanja. To bi značilo da se potpisivanjem ugovora svi sporni odnosi između banke i klijenta u ovom slučaju rešavaju. Mi smo se izričito protivili tome i ta odredba nije ušla u tekst zakona – objašnjava Pavlovićeva.

Suština je, dodaje, da se posledice ništavosti ne mogu osnažiti zakonom. To je u martu potvrdio i Evropski sud pravde, koji je čak i „prekorio” Mađarsku zbog donošenja zakona jer, kada je reč o ništavosti, sudovi odlučuju samo o tome da li se ugovor stavlja van snage u celosti ili samo u određenim delovima.

– Međutim, u Srbiji, gde je pitanje kredita u „švajcarcima” postao ozbiljan socijalni problem, mi smo pristali da se Zakon o konverziji ipak donese jer je to za većinu dužnika spas. To ne znači da je ništavost osnažena niti zakon tako nešto predviđa – objašnjava naša sagovornica. Na pitanje šta presuda iz Hrvatske može da nam donese i šta bi korisnici u Srbiji sada trebalo da preduzmu, Pavlovićeva kaže da je situacija sada izvesnija i da bi bilo najbolje sačekati da se praksa spontano formira.
​
– Banke su tražile da Zakon o konverziji važi od 2019. godine, međutim, indeksacija je ostvarila svoj pravi efekat ranijih godina. Ljudi su ozbiljno preplatili svoje kredite i napravljena im je ekonomska šteta. Banke se, dakle, nisu vratile u prošlost i ispravile posledice te ništavosti, nego su za ubuduće smanjile rate i dovele ih u realan nivo. Ali šta da radimo sa činjenicom da je neko minimum deset godina plaćao kredit pod nepovoljnim uslovima – zaključuje naša sagovornica.