ZAKON O DINARIZACIJI SVIH STAMBENIH KREDITA INDEKSIRANIH STRANIM VALUTAMA

Preambula
​
Imajući u vidu da je:

• Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978.godine, odredbom člana 1065 jasno definisano da korisnik kredita banci vraća novac koji je dobio i plaća ugovorenu kamatu, koja odredba je i danas neizmenjena na snazi;
• da izmene Zakona o obligacionim odnosima koje su predložene  Prednacrtom Građanskog zakonka i kao alternativu predviđale da korisnik kredita vraća ugovoreni novac i plaća kamatu, nikada nisu stupile na pravnu snagu;
• da je u državi Srbiji odredbom člana 394 Zakona o obligacionim odnosima imperativno propisano načelo monetarnog nominalizma, kod koga dužnik uvek vraća isti broj novčanih jedinica koje je primio, bez obzira da li je novac u međuvremenu promenio vrednost;
• da je država Srbija radi gore navedenog izmenama Zakona o deviznom poslovanju iz 2006.godine ( Sl. Glasnik RS br.62/2006) uvela u pravni sistem mogućnost da se rezidentima odobri devizni kredit i u tu svrhu isplate devize;
• da banke u Srbiji od 2004.godine prilikom isplate kredita nisu isplaćivale devize,već dinare, a korisnicima kredita uručivale Plan otplate u devizama, kao da su u pitanju devizni krediti;
• da korisnici kredita u Srbiji zarade primaju samo i isključivo u dinarima;
• da je država Srbija osnivanjem Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita preuzela na sebe kreditne rizike za stambene kredite ( kreditni rizik  - rizik da druga strana neće moći da izvrši svoje obaveze);
• da se preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita danas velika novčana sredstva prenose na račune banaka i dalje iznose iz Srbije;
• da je stanovništvo u Srbiji zbog prezaduženosti, naročito kod kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima, nesposobno za potrošnju koja je nužna za pokretanje novčanih tokova svake države;
• da se očekuje da zbog prezaduženosti uskoro nastupe veliki socijalni problemi i naglo poraste broj beskućnika;
• da država Srbija nema novčanih sredstava da obezbedi dom za sve beskućnike i da reši probleme koji će sa njihovim porastom eskalirati;
• da je država Srbija država socijalne pravde u kojoj su pravo na život, dostojanstvo i bezbednost garantovani svakom građaninu Ustavom Republike Srbije;

kao i da je država Srbija:

• od 2005.godine, donošenjem Zakona o porezu na dodatu vrednost, odredbom člana 25 oslobodila banke u Srbiji plaćanja poreza na kamate, koje su do tada plaćane kao porez na usluge u iznosu od 20%;
• dozvolila da banke ne plaćaju ni druge poreze na usluge koje su naplatile od korisnika kredita – porez na troškove obrade, porez na prihode ostvarene indeksacijom kredita, porez na troškove naplaćene na ime troškova praćenja kredita i sve ostale naknade koje nisu kamata, obzirom da neplaćanje istih nije sankcionisala, niti naknadno za iste utvrdila, obračunala i naplatila porez;
• snažno i svim sredstvima podsticala razvoj banaka nakon 2000-tih, iako iste nisu bile u domaćem vlasništvu i to ne samo neobračunavanjem i neplaćanjem svih poreza, osim poreza na dobit ( koji porez su banke umanjivale bez bilo kakve kontole ili ograničenja), već i razradom mehanizma preko centralne banke za brzu izmenu svih propisa koje su zahtevale, a naročito omogućavanjem tim bankama da preko REPO poslova zarade ogromne količine novca, neuporedivo veće od zarada koje su ostvarivale u radu sa privrednom i stanovništvom;
• razvoj bankarskog sektora podsticala i subvencionisanjem stambenih kredita čime im je garantovala visoke kamate;
• nakon 2000-tih godina ničim nije ograničavala ili usmeravala kreditnu politiku banka, što je za posledicu imalo izuzetan rast potrošačkih, izuzetno skupih kredita, dok investicionih kredita koji bi pomogli razvoj Republike Srbije skoro da nije bilo ili su isti bili krajnje nepovoljni i imali su za posledicu propast  većine srpskih preduzeća;
• da je zbog nepovoljnih bankarskih kredita država Srbija potrošila i još uvek troši ogromna budžetska sredstva na razvoj stranih investirora, obzirom da isti ne žele da se pod ovakvim uslovima zadužuju kod banaka koje posluju u Srbiji;

 
te da nakon svega, Vlada Republike Srbije sagledavjući ogromne štetne posledice koje su nastupile opisanom politikom prema bankarskom sektoru, ne samo po građane Srbije i njenu celokupnu domaću privredu, nego i po državu Srbiju u celini,  koja nije ostvarila planirani razvoj i blagostanje davanjem privilegovanog položaja bankarskom sektoru u odnosu na sve druge privredne subjekte, već je naprotiv, takav nekontrolisan i ničim ograničen rad imao za posledicu siromaštvo i prezaduženost građana Srbije i u  najavi velike socijalne nemire i probleme

to Vlada Republike Srbije, radi očuvanja života, dostojanstva i bezbednosti njenih građana, a naročito njene ustavne obaveze da štiti potrošače (što je propustila da vrši preventivno te mora naknadno)  i obezbedi da nepoštene odredbe ne obavezuju potrošače, što podrazumeva i mere zaštite od nezakonitog rada banaka, koje su osim kamate naplaćivale od građana Srbje kursne razlike za koje nikada nisu imale zakonski osnov, jer su svi krediti koje su plasirale samo i isključivo dinarski krediti

i posebno radi povećanja novčane mase u opticaju i time podsticanja kupovine i tražnje, što će za posledicu imati značajno povećanje BDP-a i blagostanja društva, države Srbije, svih njenih građana i poslovnih subjekata koji u Srbiji posluju a sve imajući u vidu

• da je država Srbija potrošila ogromna novčana sredstva radi očuvanja pariteta sa kursom evra;
• da je dinar punih 18 godina izuzetno stabilna valuta, bez inflacije ( niža  od ciljane) i bez devalvacije ( poslednja 2000-te godine);
• da banke novac koji daju u obliku kredita, prvi put tada isti kreiraju, te davajući kredite i povećavajući svoju aktivu povećavaju i novčanu masu u opticaju;
• da banke u Srbiji bez korišćenja informacionih tehnologija ne bi bile u mogućnosti izdavati više od jednog kredita dnevno  i pitanje je da li bi to bilo svaki dan, kada bi se samo oslonile na novac koji su prikupile na štednju;
• da je poslednjih godina kreditna aktivnost banaka izuzetno niska zbog svekupne predazuženosti i da se svodi na refinansiranje, čime se novčana masa ne povećava i uloga koju banke imaju u svrhu ostvarivanja blagostanja društva se ne ostvaruje;
• da novac na tržištu nikada nije imao manju vrednost, čak negativnu; EURIBOR ( referentna kamata na evropskom međubankarskom tržištu) i LIBOR( referentna kamata na londonskom međubankarskom tržištu) od 2015.godine su negativnih vrednosti jer banke u opštoj prezaduženosti nemaju više gde novac plasirati pa ga daju jedna drugoj i za to plaćaju kamate;
• kamate u Srbiji na štednju su već godinama  0% godišnje, upravo zbog svega napred navedenog;
• kamate na stambene kredite u Srbiji ( nominalne, bez indeksacije) su veće u proseku 400-500% nego u Evropskim zemlajma, iako evro nije stabilnija i sigurnija nego domaća valuta;
• da su banke poslovni subjekti koji su bili u obavezi da poznaju sve zakonske propise Republike Srbije kada ovde posluju i da iste poštuju, a da ni jednostrano povećanje kamata niti indeksacija kredita stranim valutama u Srbiji nikada nije bila zakonom dozvoljena;
• da je sudstvo u Srbiji krajnje neefikasnim radom stimulisalo neprofesionalno ponašanje bankaka;
• da zbog neprofesionalnog rada banaka i neefikasnog rada sudstva, država Srbija plaća preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita značajna novčana sredstva bankama svakog meseca, kao i da joj preti da takođe građani Srbije, kao poreski obaveznici svu lošu praksu banaka plate zbog budućih odluka Suda u Strazburu, imajući u vidu da se u Strazburu postupci vode protiv država, a ne banaka

 
Vlada Republike Srbije shvata da sve mere koje propisuje MMF vode u samo još dublje siromaštvo, razaranje države Srbije i njenu dalju kolonijalizaciju;

i teži da Srbiju na krajnje legalan i legitiman način izvuče iz siromaštva, kao i sve građane Srbije u kome se već godinama nalaze

te da je isto najefikasnije izvršiti merama koje daju rezulate odmah, prekidom neosnovanog osiromašenja građana Srbije preko nezakonito indeksiranih kredita, jer se pretežni deo mesečnih prihoda građana usmeravaju samo na račune banaka za plaćanje anuieta, te za potrošnju ne ostaje dovoljna količina novca;
​
a sve pomenuto se zasnivaja na legitimnom zahtevu države da se njeni zakoni poštuju, što banke u Srbiji nisu činile već dve decenije, radi čega se predlaže Skupštini na usvajanje po hitnom postupku 

Predlog Zakona o dinarizaciji svih kredita indeksiranih stranim valutama, preuzeti ovde

Zakon o dinarizaciji svih kredita indeksiranih stranim valutama
File Size:	367 kb
File Type:	pdf

Download File

---